Посао на факултету

Ова информација се може саопштити на мали милион начина, али укратко речено почео сам да радим.

То значи да више нисам на буџету својих родитеља, то значи да се више не издржавам ни од стипендија, него да сам заиста почео да радим. Људи који верују у Харија Потера то могу замишљати као једно "пуф" и ето јуче студент, а данас асистент :)

Истина је далеко од тога и тај прелаз, промена дреса и стране катедре иако велика и за мене веома значајна, није нешто што је дошло само по себи или неком чудесном мађијском интервенцијом. Године и године рада, припреме, учења, усавршавања и одрицања. Посебно у смутним временима када је такво понашање могло изгледати блесаво, када су много више цењене неке друге вредности и када је било модерно и "ин" живети а ништа корисно и паметно не радити, него се проводити, лудовати, излазити.

Када дође време да се сабирају рачуни, сваком дође према своме учинку. Као у оној басни цврчак и мрави. Сада долази велико преиспитивање свега у друштву и велика реформа школства, здравства, привреде итд. Систем "лези лебе" и "лако ћемо" више не функционише. Нити наука ради науке, нити систем 'ајде само нек се нешто ради. Тако једноставно више не може. Такође ни асистентско место не значи добро удомљење него место где врло одговорно треба радити, одговарајући за успехе и неуспехе својих студената по новој Болоњској декларацији.

Уствари крајње је једноставан алгоритам - упорност, рад и одговорност. То ће сигурно дати ефикасне резултате и ја бих желео све да охрабрим као и самог себе да се утврдимо у томе и да савесно и одговорно обављамо своје дужности.